#plastenickaproizvodnja @KLUB (7)

Leskovačke povrtare brine nagla promena vremena jer je, kažu, šok za nedavno zasađene biljke i neće valjati ukoliko se narednih dana vrate letnje temperature. Poljoprivredni inženjer Dragan Stojanović kaže da je promena vremena stresno utic... Više [+]

Leskovačke povrtare brine nagla promena vremena jer je, kažu, šok za nedavno zasađene biljke i neće valjati ukoliko se narednih dana vrate letnje temperature. Poljoprivredni inženjer Dragan Stojanović kaže da je promena vremena stresno uticala na rano povrće uprkos proizvodnji u zaštićenim uslovima. Vremenski rolerkoster ne bi trebalo da utiče na proizvodnju pod otvorenim nebom. ”Pod temperaturama od 7 do 10 stepeni sve povrtarske kulture su u fazi mirovanja što znači da ne mogu da nastave dalji fiziološki rast i razvoj", ističe Dalibor Cvetanović, direktor PSSS Leskovac. Niže temperature jesu zaustavile i rast voćnih kultura, ali su padavine dobrodošle jer je vlaga bila izuzetno oskudna. #plastenickaproizvodnja

Najmanje 23 poljoprivrednika, koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo na teritoriji grada Užica, dobiće bespovratna sredstva za razvoj plasteničke proizvodnje, na osnovu ugovora koji je potpisan između grada Užica i Fondacije “Ana... Više [+]

Najmanje 23 poljoprivrednika, koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo na teritoriji grada Užica, dobiće bespovratna sredstva za razvoj plasteničke proizvodnje, na osnovu ugovora koji je potpisan između grada Užica i Fondacije “Ana i Vlade Divac”. Konkurs je otvoren do 11. aprila i za ovu namenu opredeljena su sredstva u iznosu od šest miliona dinara. Kako ističe Slobodan Kuzmanović, član Gradskog veća za poljoprivredu, ova mera realizuje se u okviru projekta Divac poljoprivredni fondovi – Užice 2024 sa ciljem ekonomskog jačanja porodica koje žive na selu i bave se poljoprivrednom proizvodnjom. Najmanje 23 proizvođača dobiće bespovratna sredstva za nabavku profesionalnih plastenika. #fondacijadivac #plastenickaproizvodnja

Klimatske promene pogađaju i povrtare koji proizvode u zaštićenom prostoru, odnosno u plastenicima. Rizici su veliki, a zarada varira od sezone do sezone. Međutim, povrtarstvo u organskom režimu ima svoje kupce i nema problema sa prodajom.... Više [+]

Klimatske promene pogađaju i povrtare koji proizvode u zaštićenom prostoru, odnosno u plastenicima. Rizici su veliki, a zarada varira od sezone do sezone. Međutim, povrtarstvo u organskom režimu ima svoje kupce i nema problema sa prodajom. Povrtar iz Pivnica Mirko Vlček je poznat i po organskoj proizvodnji i ovim poslom bavi se već 11 godina. ”Prve tri godine su bile neprofitabilne, tada smo se upoznavali sa organskom proizvodnjom i eksperimentisali, učili o tržištu. Tek nakon toga se može zaraditi, a danas se vidi napredak, imamo proširenu plasteničku proizvodnju i voćarsku organsku proizvodnju”, kaže ovaj povrtar. Dodaje da se bez problema prodaju organske jagode, maline, kruške, jabuke. #plastenickaproizvodnja #organskaproizvodnja

U selima opštine Žitorađa, gde se tradicionalno gaji povrće na otvorenom i u plastenicima, ovih dana počinje berba zelene salate. Povrtarima za sada pogoduju vremenske prilike, a interesovanje kupaca je nešto veće nego prethodnih godina. Ia... Više [+]

U selima opštine Žitorađa, gde se tradicionalno gaji povrće na otvorenom i u plastenicima, ovih dana počinje berba zelene salate. Povrtarima za sada pogoduju vremenske prilike, a interesovanje kupaca je nešto veće nego prethodnih godina. Iako je salata jedan od retkih izvoznih proizvoda sa ovog područja, cena je na nivou višegodišnjeg proseka. “Otkupljivači, što izvoze za Rumuniju i Nemačku, počeli su da rade. Cena je oko 20 dinara za putericu, a 30 dinara za kristalku. Mi bi bili zadovoljni sa cenom od 30, 35 dinara”, kaže Dragan Mitić, povrtar iz Voljčinca. Berba zelene salate, u selima opštine Žitorađa, potrajaće sve do proleća, kada će je u plastenicima zameniti ostale povrtarske kulture. #zelenasalata #plastenickaproizvodnja

Domaći povrtari se umesto razvoja plasteničke proizvodnje i prodaje ranog povrća na pijaci okreću gajenju na otvorenom. Veće površine im obezbeđuju saradnju sa marketima. Ono čemu srpski proizvođači povrća treba da teže je da procentualno i... Više [+]

Domaći povrtari se umesto razvoja plasteničke proizvodnje i prodaje ranog povrća na pijaci okreću gajenju na otvorenom. Veće površine im obezbeđuju saradnju sa marketima. Ono čemu srpski proizvođači povrća treba da teže je da procentualno i srazmerno našoj površini sustignu EU pokazatelje. ”Na 4% ukupnih obradivih površina proizvede se preko 450 miliona tona povrća za pola milijarde ljudi. E ove trendove i mi moramo pratiti”, rekao je Žarko Ilin sa NS Poljoprivrednog fakulteta. Povrtarska proizvodnja u Srbiji u okviru biljne proizvodnje učestvuje sa 3,5%. Godišnje se zaseje 130.000 ha što je dovoljno za domaće potrebe, ali je 5.400 ha stalnih i povremenih plastenika nedovoljno. #plastenickaproizvodnja #povrce

Iako je sam kraj pored Velike Morave poznat po proizvodnji kvalitetnog povrća, danas ima manje proizvođača nego nekada. Među onima koji su nastavili sa povrtarstvom je porodica Stevanović u selu Sedlare koja već četiri generacije uspešno pr... Više [+]

Iako je sam kraj pored Velike Morave poznat po proizvodnji kvalitetnog povrća, danas ima manje proizvođača nego nekada. Među onima koji su nastavili sa povrtarstvom je porodica Stevanović u selu Sedlare koja već četiri generacije uspešno proizvodi povrće. Stevan pripada četvrtoj generaciji ove porodice, završio je Poljoprivredni fakultet u Zemunu i vratio se da osavremeni proizvodnju paprike, paradajza, krastavca i kupusa kako na otvorenom tako i pod plastenicima. U plastenicima se trenutno obavlja pikiranje, a nakon toga kreće rasađivanje. Proizvodnja ove porodice iznosi oko 70.000 sadnica rasada, pod plastenicima imaju 40 ari dok se na otvorenom proizvodnja obavlja na skoro dva hektara. #plastenickaproizvodnja

Godišnje iz plastenika dobijemo oko 245.000 tona povrća, još 400.000 tona u baštama za sopstvene potrebe porodica ili zelenih pijaca, a milion tona povrća proizvede se na otvorenom prostoru, rečeno je na nedavnom savetovanju povrtara na tem... Više [+]

Godišnje iz plastenika dobijemo oko 245.000 tona povrća, još 400.000 tona u baštama za sopstvene potrebe porodica ili zelenih pijaca, a milion tona povrća proizvede se na otvorenom prostoru, rečeno je na nedavnom savetovanju povrtara na temu „Savremena proizvodnja povrća”. Pod povrćem imamo, u proseku, oko 110.000 hektara, a gajimo 41 povrtnu vrstu, od kojih je ekonomski značajno 30 vrsta. Prof. dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu spomenuo je da proizvedemo više povrća nego što su nam potrebe, koje su milion do 1,2 miliona tona, pa dobar deo završi u izvozu. Međutim, profesor je napomenuo da nemamo dovoljno takozvanih toploljubivih povrtarskih vrsta u predzimskom i zimskom periodu i ranom proleću, a to su: paradajz, paprika, krastavci i zelena salata i ovo povrće zato uvozima iz Severne Makedonije, Albanije, Grčke i Turske. #plastenickaproizvodnjapovrca