Biostimulanti u poljoprivredi se odnose na supstance ili mikroorganizme koji se primenjuju na biljke ili zemljište radi poboljšanja njihovog rasta, razvoja i opšteg zdravlja. Ovi proizvodi mogu da sadrže različite biološke ili prirodno dobijene supstance, kao što su ekstrakti biljaka, korisni mikroorganizmi, ekstrakti algi i amino kiseline.

Evropski komitet industrije biostimulansa (EBIC) definiše biostimulante kao supstance koje sadrže određene sastojke i/ili mikroorganizme koji, kada se primenjuju na useve ili oko njihove rizosfere, mogu da unaprede prirodni fiziološki metabolizam useva i poboljšaju ishranu. Apsorpcija i korišćenje supstanci, poboljšanje otpornosti na abiotski stres i poboljšanje kvaliteta i prinosa.

Biostimulansi deluju preko izmenjenih mehanizama od đubriva, bez obzira na dostupnost hranljivih materija u proizvodu. Može se razlikovati od proizvoda za bezbednost useva jer deluju isključivo na produktivnost biljke i nemaju nikakvo štetno dejstvo protiv insekata ili bolesti. Biostimulacija biljaka je stoga povezana sa zdravljem biljaka i bezbednošću useva.

Biostimulanti deluju tako što stimulišu biljne fiziološke procese, poboljšavaju apsorpciju hranljivih materija, povećavaju toleranciju na stres i podstiču razvoj korena. Koriste se zajedno sa tradicionalnim đubrivima i sredstvima za zaštitu bilja kako bi se optimizovala biljna performansa i povećala produ.

Meta biostimulansa su sami usevi i zemljišna sredina u kojoj se nalaze. Oni uglavnom deluju na ceo životni ciklus useva od klijanja semena do zrele žetve kroz više puteva. Biostimulansi funkcionišu veoma drugačije u poređenju sa tradicionalnim hemijskim pesticidima i đubrivima.

Vredi napomenuti da biljni biostimulansi imaju slične funkcije kao regulatori rasta biljaka u tradicionalnom konceptu, ali su takođe različite. U poređenju sa regulatorima rasta biljaka, biostimulansi imaju šire izvore i raznovrsnije funkcije. Biljni biostimulansi ne deluju samo na biljke, već i na tlo i zemljišne mikroorganizme. Što je još važnije, biostimulansi povećavaju metabolički proces biljaka bez promene prvobitnih metaboličkih puteva biljaka.

Na osnovu aktivnih sastojaka, tržište biostimulansa je segmentirano na huminsku kiselinu, fulvo kiselinu, aminokiseline, hidrolizate proteina i ekstrakte morskih algi.

• Amino kiseline

Aminokiseline su mali molekuli organskih hranljivih materija pretvorenih iz biljnih ili životinjskih proteina. Mogu se direktno apsorbovati od useva i organski su izvori azota. Nakon upotrebe useva, listovi će postati veći, zeleniji i deblji; plodovi će se takođe povećati u veličini; ukus će se povećati, kvalitet će se poboljšati; poboljšaće se otpornost useva, a takođe će se poboljšati i zemljište.

Višestruki eksperimenti na različitim kulturama su pokazali da organsko folijarno đubrivo sa amino kiselinama zaista može značajno povećati prinose useva, efikasno povećati sadržaj rastvorljivog šećera u proizvodu, smanjiti sadržaj NO3¯ i poboljšati apsorpciju i korišćenje azota, fosfora i kalijum.

• Alginska kiselina

Alginska kiselina je prirodni polisaharid, uglavnom ekstrahovan iz algi i morskih algi. Postoji u citoplazmi u normalnim uslovima i može ojačati ćelijski zid, čime sveobuhvatno reguliše fiziološke funkcije biljaka, promoviše metabolizam useva i poboljšava fotosintezu. Efikasnost akcije promoviše rast useva.

Kao snažan faktor stimulacije useva, alginska kiselina povećava otpornost na hladnoću, otpornost na sušu i drugu otpornost useva na stres regulacijom signalnih puteva zavisnih od ABA

• Huminska kiselina

Huminska kiselina je prirodna organska makromolekularna slaba kiselina ekstrahovana iz uglja. Treba ga pretvoriti i apsorbovati usevi. Nakon nanošenja, može se zalepiti za površinu peska i drugih minerala, zadržati vodu i đubrivo i promovisati poboljšanje zemljišta. Posebno je pogodna za neplodna zemljišta kao što su peskovito zemljište i lesno zemljište.

Huminska kiselina sadrži 90% ugljenih hidrata, a glavna komponenta ugljenih hidrata je glukoza, pa će voće učiniti slađim; takođe će povećati udeo ugljenika u suvoj materiji useva i na taj način povećati težinu ploda).

Upotreba biostimulansa u poljoprivredi u Bosni i Hercegovini dobija sve veću pažnju.

U Bosni i Hercegovini, biostimulansi se mogu koristiti u različitim sektorima poljoprivrede, uključujući proizvodnju useva, hortikulturu i uzgoj u plastenicima. Poljoprivrednici mogu primenjivati biostimulanse na useve putem folijarnih prskanja, tretmana semena ili aplikacija u zemljište, u zavisnosti od specifičnih potreba njihovih biljaka. Upotreba biostimulansa u poljoprivredi zahteva pravilno razumevanje i poznavanje metoda primene i doziranja. Preporučuje se da poljoprivrednici konsultuju stručnjake za poljoprivredu ili stručne službe kako bi odredili najpogodnije biostimulantne proizvode i tehnike primene za njihove specifične useve i uslove uzgoja.

Kako svest o biostimulansima i njihova primena nastavljaju da rastu u Bosni i Hercegovini, imaju potencijal da doprinesu održivim i ekološki prihvatljivim poljoprivrednim praksama, što će na kraju koristiti kako poljoprivrednicima, tako i celokupnom poljoprivrednom sektoru u zemlji.

Jedna od glavnih prednosti biostimulansa je to što su ekološki prihvatljivi i održivi. Oni mogu smanjiti potrebu za hemijskim đubrivima i pesticidima, što dovodi do zdravijeg ekosistema. Biostimulansi takođe mogu povećati prinose useva, što rezultira efikasnijim korišćenje resursa i zemljišta.

Trenutno, najveći problem za njihovu upotrebu je cena, jer često nisu prihvatljivi cenovno za naše proizvođače.

U zaključku, biostimulansi su obećavajuće sredstvo za održivu poljoprivredu. Oni imaju potencijal da poboljšaju produktivnost useva dok minimiziraju uticaj poljoprivredne prakse na životnu sredinu.