Sutra će u Šašincima biti održana tradicionalna 34. ”Bostanijada”, jedna od najslađih sremskih manifestacija. ”Bostanijada” je tradicionalni turističko-privredni događaj u čast lubenice i organizuje je Mesna zajednica Šašinci u saradnji sa... Više [+]

Sutra će u Šašincima biti održana tradicionalna 34. ”Bostanijada”, jedna od najslađih sremskih manifestacija. ”Bostanijada” je tradicionalni turističko-privredni događaj u čast lubenice i organizuje je Mesna zajednica Šašinci u saradnji sa nekoliko poljoprivrednih udruženja. Pored izbora najslađe i najteže lubenice i takmičenja u brzom jedenju lubenica, u Šašincima se, svakog leta, u okviru ove manifestacije, organizuje i nadmetanje u kuvanju bećar-paprikaša, pucanju bičem, takmičenje za najglasniju klepetušu i najbolji stari kolač. Za posetioce će biti priređena i izložba ručnih radova. Naravno, sve to uz prigodan kulturno-zabavni program, navode organizatori. #bostanijada

Ekonomije Zapadnog Balkana treba zajedno da ulože najmanje 37 milijardi dolara tokom naredne decenije kako bi zaštitile građane i imovinu od sve većih štetnih uticaja klimatskih promena, zaključak je regionalnog Izveštaja o klimatskim prome... Više [+]

Ekonomije Zapadnog Balkana treba zajedno da ulože najmanje 37 milijardi dolara tokom naredne decenije kako bi zaštitile građane i imovinu od sve većih štetnih uticaja klimatskih promena, zaključak je regionalnog Izveštaja o klimatskim promenama i razvoju Svetske banke. Sprovođenje adekvatnih mera u cilju odgovora na klimatske promene moglo bi doneti ogromnu korist Zapadnom Balkanu. Ova ulaganja pomogla bi da se izbegnu gubici ljudskih života, imovine i produktivnosti, ali i da se podstakne privredni rast. Zemlje Zapadnog Balkana takođe treba da smanje svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte da bi ostale konkurentne, unapredile energetsku sigurnost i privukle strana ulaganja. #klimatskepromene #zapadnibalkan

”Sejvor“, startap sa finansijskom podrškom Bila Gejtsa, eksperimentiše sa pravljenjem bezmlečnih alternativa sladoleda, sira i mleka koristeći termohemijski proces koji omogućava formiranje molekula masti i pravljenje njihovih lanaca od ugl... Više [+]

”Sejvor“, startap sa finansijskom podrškom Bila Gejtsa, eksperimentiše sa pravljenjem bezmlečnih alternativa sladoleda, sira i mleka koristeći termohemijski proces koji omogućava formiranje molekula masti i pravljenje njihovih lanaca od ugljen-dioksida, vodonika i kiseonika. Sada je kompanija objavila da je napravila novu alternativu puteru koja ima isti ukus. Smanjivanje potrošnje mesa i mlečnih proizvoda jedan je od ključnih načina kako čovečanstvo može da smanji negativni uticaj na životnu sredinu, pošto je stočarstvo jedan od najznačajnijih izvora gasova sa efektom zelene bašte. ”Sejvor“ navodi da njihovi proizvodi mogu značajno da smanje ugljenični otisak u odnosu na životinjske proizvode. #alternativaputeru
Foto: Pixabay

Savez pčelarskih organizacija Srbije u saradnji sa Srpskim društvom za testiranje i ocenjivanje meda organizuje Drugo nacionalno ocenjivanje meda sa međunarodnim učešćem. Uzorke je potrebno dostaviti najkasnije do 20. decembra 2024. godine.... Više [+]

Savez pčelarskih organizacija Srbije u saradnji sa Srpskim društvom za testiranje i ocenjivanje meda organizuje Drugo nacionalno ocenjivanje meda sa međunarodnim učešćem. Uzorke je potrebno dostaviti najkasnije do 20. decembra 2024. godine. Svečana dodela priznanja obaviće se na otvaranju XVI Državnog pčelarskog sajma 8. februara 2025. godine. Pčelari koji budu nagrađeni u ovom ocenjivanju, imaće pravo da svoje priznanje reklamiraju javnosti. Rezultati ocenjivanja biće javno objavljeni na sajtu SPOS-a. Svrha ocenjivanja, kako navode iz SPOS-a, je promocija visokokvalitetnog meda i stimulacija pčelara da sprovode sve neophodne mere na pčelinjaku, kako bi došli do što sortnijeg meda. #ocenjivanjemeda

Zahvaljujući preduzimljivosti mladog stočara Lazara Krstića, koji se okrenuo tovnom govedarstvu, francuske junice, rase limuzin, odomaćile su se na pašnjacima podno Javora. Lazar je četvrta generacija Krstića, koja sa bavi govedarstvom u Bo... Više [+]

Zahvaljujući preduzimljivosti mladog stočara Lazara Krstića, koji se okrenuo tovnom govedarstvu, francuske junice, rase limuzin, odomaćile su se na pašnjacima podno Javora. Lazar je četvrta generacija Krstića, koja sa bavi govedarstvom u Božetićima, decenijama mlečnim, a on se, pre godinu i po, odlučio za tovno. Izbor je pao na ”francuskinje", poreklom iz pokrajine Limuzen, po kojoj je rasa i dobila ime. Goveda razvijana za oštru klimu lako su se privikla na bogate javorske pašnjake na kojima su od maja do kraja oktobra. Em su isplativije, em traže manje truda, objašnjava Lazar, koji je za nabavku prvih 20 junica dobio državnu subvenciju od 50 odsto, a planira četiri puta veće stado. #limuzinjunice

U skladu sa Preporukom Vlade Srbije, poslodavci u vreme visokih dnevnih temperatura, kao što su ovih dana, treba da organizuju rad na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova pre svega u periodu od 11 do 16 časova i kada... Više [+]

U skladu sa Preporukom Vlade Srbije, poslodavci u vreme visokih dnevnih temperatura, kao što su ovih dana, treba da organizuju rad na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova pre svega u periodu od 11 do 16 časova i kada su temperature iznad 36 stepeni, napominje načelnica Odeljenja za studijsko-analitičke poslove i nadzor u sedištu Inspektorata za rad Maja Ilić. "To uključuje čestu zamenu zaposlenih koji rade na otvorenom, pre svega na gradilištima i u poljoprivredi, kao i u drugim delatnostima na otvorenom", precizirala je Ilić. Prema njenim rečima, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavci su u obavezi da primene sve preventivne mere, koje uključuju organizacione, tehničke i zdravstvene mere, što podrazumeva promenu režima rada. Ona dodaje da treba organizovati rad sa češćim pauzama, te da se obezbedi dovoljna količina vode i bezalkoholnih napitaka, kao i prostora za sklanjanje zaposlenih od sunca. #radniciupoljoprivredi

Povrtari koji su jesenas posejali ozimi crni luk krenuli su da ga vade. Zadovoljni su kvalitetom i prinosima uprkos tome što klima nije bila baš naklonjena povrću. ”Smena toplog i hladnog vremena luku nije godila, ali uz primenu agrotehnike... Više [+]

Povrtari koji su jesenas posejali ozimi crni luk krenuli su da ga vade. Zadovoljni su kvalitetom i prinosima uprkos tome što klima nije bila baš naklonjena povrću. ”Smena toplog i hladnog vremena luku nije godila, ali uz primenu agrotehnike koje se profesionalni povrtari strogo pridržavaju stigao je dobar rod”, objašnjava dugogodišnji proizvođač crnog luka Perica Jović iz Bačkog Gradišta. Kako dodaje, ove godine prvi put zna kome ću luk prodati, ali ga brine cena, koja vrtoglavo pada. Ne zbog toga što na tržištu ima puno posejanog ozimog luka i što se još nije rasprodao uvozni, već zbog nakupaca. Kilogram luka na veliko košta 18 i 20 dinara dok se na pijaci prodaje za 70 i 80 dinara. #proizvodnjacrnogluka

Ministarstvo privrede dodeljuje bespovratnu pomoć preduzetnicama i mikro preduzećima koje su osnovale ili zastupaju žene, a koje proizvode hranu na selu. Za ovaj program biće izdvojeno 30 miliona dinara. Bespovratna sredstva se odobravaju u... Više [+]

Ministarstvo privrede dodeljuje bespovratnu pomoć preduzetnicama i mikro preduzećima koje su osnovale ili zastupaju žene, a koje proizvode hranu na selu. Za ovaj program biće izdvojeno 30 miliona dinara. Bespovratna sredstva se odobravaju u visini od 100 odsto vrednosti investicionog ulaganja, u rasponu od 300.000 do 500.000 dinara. Ovaj novac može biti upotrebljen za kupovinu nove opreme koja se koristi za skladištenje, preradu i pakovanje poljoprivrednih proizvoda. Javni poziv biće otvoren do 10. septembra. Pravo da se prijave na konkurs imaju firme koja su u Agenciji za privredne registre (APR) razvrstana kao mikro pravna lica, kao i preduzetnice. #zenenaselu

Tropska vrućina traje već duže od nedelju dana i ne najavljuje se skorašnji pad temperature, osim što se prema meteorološkim izveštajima nagoveštava niža temperatura vazduha za svega nekoliko stepeni. Ratare i agronome brine koliko će u tak... Više [+]

Tropska vrućina traje već duže od nedelju dana i ne najavljuje se skorašnji pad temperature, osim što se prema meteorološkim izveštajima nagoveštava niža temperatura vazduha za svega nekoliko stepeni. Ratare i agronome brine koliko će u takvim uslovima izdržati glavne poljoprivredne kulture. Kukuruz dobro izgleda zahvaljujući nedavnoj kiši, ali kakav će kukuruz biti u narednom periodu, tokom tropske žege koja se najavljuje, dr Goran Bekavac sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ne može da proceni. ”Nemamo takvo iskustvo da bismo mogli unapred govoriti šta će kukuruzu doneti tropski talas bez ikakvog zahlađenja, ni tokom noći, kako se najavljuje”, napominje Bekavac. #tropskevrucine #kukuruz

Tokom jula, u okviru prostora kikindskog mlina Suvača, biće održana dva sertifikovana treninga za obnovu i sanaciju objekata od zemlje, a prijavljivanje svih zainteresovanih je u toku. Projekat se realizuje zahvaljujući sredstvima Ministars... Više [+]

Tokom jula, u okviru prostora kikindskog mlina Suvača, biće održana dva sertifikovana treninga za obnovu i sanaciju objekata od zemlje, a prijavljivanje svih zainteresovanih je u toku. Projekat se realizuje zahvaljujući sredstvima Ministarstva kulture Republike Srbije, a u saradnji sa Klubom finih zanata – Centrom za zemljanu arhitekturu. Najavljeni dvodnevni trening obuhvatiće upoznavanje sa osnovnim karakteristikama materijala, nakon čega će učesnici biti u prilici da polažu usmeni i pismeni test i steknu ECVET M2 sertifikat za gradnju zemljom u neformalnom obrazovanju. Prvi trening zakazan je za 23. i 24. jul. Zainteresovani mogu da se prijave do 20. jula putem mejla muzejkikinda@gmail.com ili na telefon 0614012981. %obnovaobjekataodzemlje
Foto: Fb/Muzej Kikinda

Republička direkcija za robne rezerve raspisala je poziv za kupovinu do 30.000 tona merkantilne pšenice rod 2024. Merkantilna pšenica treba da je domaćeg porekla, zrela, zdrava, bez znakova plesni, stranih mirisa i ukusa, pogodna za ljudsku... Više [+]

Republička direkcija za robne rezerve raspisala je poziv za kupovinu do 30.000 tona merkantilne pšenice rod 2024. Merkantilna pšenica treba da je domaćeg porekla, zrela, zdrava, bez znakova plesni, stranih mirisa i ukusa, pogodna za ljudsku ishranu, nezaražena pšeničnim bolestima i štetočinama. Otkupna cena merkantilne pšenice je 24 din/kg. Direkcija će plaćanje merkantilne pšenice izvršiti u roku do petnaest dana od dana dostavljanja kompletne dokumentacije o isporuci merkantilne pšenice Direkciji. Kupovina merkantilne pšenice vršiće se od fizičkih lica – nosilaca registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u minimalnoj količini od 20 tona, dok je maksimalna količina 100 tona. #otkuppsenice #robnerezerve

Veterinarska stanica iz Bujanovca uvozi krave iz Nemačke, da poboljša kvalitet stočnog fonda. Stiglo je 29 krava, koje će biti u karantinu 21 dan, a u narednom periodu stizaće još. 72 stočara iz Bujanovca i Preševa kupila su krave iz Nemačke, za povećanje stočnog fonda. "To su junice visokog kvalite... Više [+]

Veterinarska stanica iz Bujanovca uvozi krave iz Nemačke, da poboljša kvalitet stočnog fonda. Stiglo je 29 krava, koje će biti u karantinu 21 dan, a u narednom periodu stizaće još. 72 stočara iz Bujanovca i Preševa kupila su krave iz Nemačke, za povećanje stočnog fonda. "To su junice visokog kvaliteta, genetike takođe, sa vrlo uspešnim farmerom sarađujemo u Bavarskoj koji ima oko 380 muznih grla i sabirni centar je za taj deo Bavarske", navodi Miodrag Milković, direktor Veterinarske stanice Bujanovac. Cena jedne junice, uz prevoz i testove, je oko 335 hiljada dinara. Država daje subvencije 65% od tog iznosa. Inače, od stočarstva u Bujanovcu i Preševu živi više od polovine stanovništva. #stocnifond #uvozkrava

U cilju pružanja neophodne pomoći u hrani onima kojima je ona najpotrebnija, trgovinski lanac "Maksi" pokrenuo je program direktnih donacija viškova hrane građanima. U saradnji sa volonterima Banke hrane Vojvodine i firme "Smurfit Kappa", "... Više [+]

U cilju pružanja neophodne pomoći u hrani onima kojima je ona najpotrebnija, trgovinski lanac "Maksi" pokrenuo je program direktnih donacija viškova hrane građanima. U saradnji sa volonterima Banke hrane Vojvodine i firme "Smurfit Kappa", "Maksi" je započeo svakodnevnu podelu besplatnih paketa hrane na ukupno 14 lokacija širom Srbije. U Beogradu je određeno sedam punktova za podelu, dva su u prigradskim opštinama Obrenovcu i Mladenovcu, dok su ostale lokacije u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu, Požarevcu i Staroj Pazovi. U humanitarnim paketima je dnevno pecivo, voće i povrće, kao i druge suve namirnice kojima se približava istek roka trajanja ili kojima je oštećena originalna ambalaža. #hranazasve

Argentina, poznata kao najveći svetski potrošač goveđeg mesa po glavi stanovnika, pravi iznenađujući zaokret ka jeftinijoj piletini dok domaćinstva pokušavaju da smanje svoje troškove. Predviđa se da će potražnja za govedinom ove godine pas... Više [+]

Argentina, poznata kao najveći svetski potrošač goveđeg mesa po glavi stanovnika, pravi iznenađujući zaokret ka jeftinijoj piletini dok domaćinstva pokušavaju da smanje svoje troškove. Predviđa se da će potražnja za govedinom ove godine pasti ispod 45 kg po osobi, što je najniži podatak od 1914. godine, prema izveštaju Odbora za trgovinu Rosario zasnovanom na vladinim podacima. To bi bilo prvi put da je potražnja Argentine za govedinom u suštini jednaka onoj za pileće meso, koja raste u popularnosti širom sveta. Svinjetina i živina koštaju otprilike upola manje od govedine. Uprkos tome, Argentinci, zajedno sa susednim Urugvajcima, i dalje su ostaju najveći potrošači govedine na planeti. #govedjemeso
Foto: Pixabay

U Gradskoj upravi u Kragujevcu potpisan je ugovor o formiranju Fonda za podršku malim proizvođačima voćnih rakija, u okviru inicijative "Destilati za destilerije", koja predviđa stručnu pomoć, nabavku opreme, garantovanu cenu otkupa. Inicij... Više [+]

U Gradskoj upravi u Kragujevcu potpisan je ugovor o formiranju Fonda za podršku malim proizvođačima voćnih rakija, u okviru inicijative "Destilati za destilerije", koja predviđa stručnu pomoć, nabavku opreme, garantovanu cenu otkupa. Inicijativu su pokrenuli Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, Regionalna asocijacija proizvođača rakije "Šumadijska rakija" i Centar za strna žita i razvoj sela. Ugovor su potpisali njihovi predstavnici kao i predsednici opština Aranđelovac i Rača. Direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja Nenad Popović najavio je da će Regionalna asocijacija proizvođača rakija, shodno potrebama, imati zahteve na godišnjem nivou, a konsultanti tehnolozi će obilaziti kućne proizvođače kako bi definisali šta je potrebno da bi se ti zahtevi ispunili. Posle toga se odobravaju sredstva za kupovinu potrebne opreme, a Asocijacija sa kućnim proizvođačima potpisuje višegodišnji ugovor kojim se garantuje cena otkupa destilata. #proizvodjacirakije

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije organizovaće 12. jula Javno slušanje na temu "Poljoprivredna politika - pravedna raspodela sredstava podsticaja u planiranju narednog budžeta". Javno slušanje održaće sе, kak... Više [+]

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije organizovaće 12. jula Javno slušanje na temu "Poljoprivredna politika - pravedna raspodela sredstava podsticaja u planiranju narednog budžeta". Javno slušanje održaće sе, kako je navedeno, u Skupštini Srbije u 10 sati. Odbor je pozvao poljoprivredna udruženja i organizacije i druge zainteresovane da se prijave za učešće u Javnom slušanju od koga se, kako se ističe u saopštenju Odbora za poljoprivredu, očekuje da kroz raspravu i predloge odredi smernice u raspodeli agrarnog budžeta ili u eventualnim rebalansima. Prijave za javno slušanje treba poslati Odboru za poljoprivredu najkasnije do 9. jula. #poljoprivrednesubvencije

Iz Uprave za agrarna plaćanja podsećaju poljoprivrednike koji su podneli zahtev za podsticaje putem portala ePodsticaji da redovno proveravaju svoje eSanduče na portalu eUprave kako bi prihvatili rešenja. Neophodno je da poljoprivrednici pr... Više [+]

Iz Uprave za agrarna plaćanja podsećaju poljoprivrednike koji su podneli zahtev za podsticaje putem portala ePodsticaji da redovno proveravaju svoje eSanduče na portalu eUprave kako bi prihvatili rešenja. Neophodno je da poljoprivrednici prihvate i preuzmu Rešenje o usvajanju zahteva za subvencije koje je isporučeno u njihovo eSanduče i ukoliko nemaju primedbe, odreknu se prava na žalbu saglasno Uputstvu za odustajanje od žalbi. Na taj način sredstva će biti brže isplaćena na korisnički račun prijavljen u elektronski Registar poljoprivrednih gazdinstava. Za sve dodatne informacije korisnici se mogu obratiti na kontakt telefone Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100 ili 0800/106-107. #esanduce

Prema podacima RZS-a, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-maj 2024. iznosi 30.152,1 miliona dolara, što predstavlja rast od 1,1% u odnosu na isti period prethodne godine. ”Ukupna spoljnotrgovinska razmena kada je... Više [+]

Prema podacima RZS-a, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-maj 2024. iznosi 30.152,1 miliona dolara, što predstavlja rast od 1,1% u odnosu na isti period prethodne godine. ”Ukupna spoljnotrgovinska razmena kada je u pitanju izvoz se kreće oko 3,3-3,4 milijarde dolara. Ono što nije dobro je činjenica da se sa druge strane uvoz povećava. On je pre desetak godina iznosio 1,2-1,3 milijardi dolara, a sada je dostigao 2,2-2,3 milijarde dolara”, ističe Milan Prostran, agroekonomski analitičar. Kako dodaje, tri su ključna razloga za takvo stanje – odsustvo spoljnotrgovinskih kompanija, izvoz sirovina umesto gotovih proizvoda i smanjen stočni fond na nivou cele zemlje. #spoljnotrgovinskarobnarazmena

Povrtari koji su sadili rani krompir u martu, počeli su da vade rod i nisu zadovoljni cenom na veliko, ni prinosima. Proizvođač krompira Pavel Valent iz Lalića kaže da je krompir ubrzano sazrevao zbog tropskih vrućina, a na putu sazrevanja... Više [+]

Povrtari koji su sadili rani krompir u martu, počeli su da vade rod i nisu zadovoljni cenom na veliko, ni prinosima. Proizvođač krompira Pavel Valent iz Lalića kaže da je krompir ubrzano sazrevao zbog tropskih vrućina, a na putu sazrevanja stizale su ga bolesti upravo zbog izrazito visokih dnevnih temperatura. Zato je prinos niži. Bez obzira na to što je ranog krompira manje na njivama, Valent ističe da je domaće tržište dobro snabdeveno najzastupljenijom namirnicom u domaćoj ishrani, pošto je ranog krompira više posađeno nego prošle godine i zato što ima i uvoznog krompira. Trenutno krompir na veliko košta 40-45 din/kg, a prošle godine je krompir bio dvostruko skuplji, od 95 do 100 din/kg. #mladikrompir

Poljoprivrednici iz Padine u opštini Kovačica privode kraju žetvu maka kojeg su jesenas posejali na oko 200 hektara i nisu zadovoljni prinosima jer je kiša stigla kada nije trebalo, pre i tokom cvetanja. ”Zato su prinosi ispod prosečnih, ok... Više [+]

Poljoprivrednici iz Padine u opštini Kovačica privode kraju žetvu maka kojeg su jesenas posejali na oko 200 hektara i nisu zadovoljni prinosima jer je kiša stigla kada nije trebalo, pre i tokom cvetanja. ”Zato su prinosi ispod prosečnih, oko 600 kg/ha sa kojima nismo zadovoljni“, kaže dugogodišnji proizvođač maka Miša Hromčik. Po hektaru, dodao je, u solidnim godinama maka treba da bude 700 do 800 kg. Proizvođači neće žuriti da ga prodaju, ni domaćem tržištu ni u izvoz u Slovačku, gde su mak ranijih godina prodavali zbog dobre cene. Sa trenutnom cenom maka na tamošnjem tržištu od 1,6 do 1,7 evra ne uklapaju se u troškove proizvodnje. Ranijih godina mak su prodavali za 2 do 2,2 €/kg. #prinosmaka
Foto: Pixabay