U savremenoj proizvodnji jabuke, tretmani biljnim regulatorima rasta čine značajan element u programu prskanja. Primenjuju se 15 do 20 puta u toku vegetacije kao samostalni ili u okviru tretmana zaštite, folijarne prihrane i biostimulatora.... Više [+]

U savremenoj proizvodnji jabuke, tretmani biljnim regulatorima rasta čine značajan element u programu prskanja. Primenjuju se 15 do 20 puta u toku vegetacije kao samostalni ili u okviru tretmana zaštite, folijarne prihrane i biostimulatora. Prof.doc Biserka Milić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u najnovijem tekstu otkriva na koji način ovi tretmani mogu pomoći prilikom rđaste prevlake i kontrole vegetativnog porasta stabala u zasadima ukoliko se primene početkom leta.

Sajt na kom se ocenjuju restorani na svetskim destinacijama, Srbiju je trenutno smestio na 20. mesto najboljih kuhinja sveta, prenosi Euronews Srbija a kulen iz Bačkog Petrovca zauzima prvo mesto na listi najboljih srpskih jela i pića koju... Više [+]

Sajt na kom se ocenjuju restorani na svetskim destinacijama, Srbiju je trenutno smestio na 20. mesto najboljih kuhinja sveta, prenosi Euronews Srbija a kulen iz Bačkog Petrovca zauzima prvo mesto na listi najboljih srpskih jela i pića koju je sastavio Taste Atlas. Kako bismo našim čitaocima otkrili tajnu nadaleko poznatog petrovačkog kulena posetili smo Janka Cerovskog i Danijela Lekara iz Bačkog Petrovca koji prave po pomenutim svetskim portalima, najbolji srpski delikates. Njihovu priču donosimo uskoro. :)

Ljubomir Janković iz Mladenovca je domaćin koji ima svoju sušaru. Proizvodi razne vrste sušenog voća. Koja je tajna njegovog uspeha obzirom da se sušenjem voća bavi već više od 15 godina? Njegovu priču o malom porodičnom poslu donosimo na n... Više [+]

Ljubomir Janković iz Mladenovca je domaćin koji ima svoju sušaru. Proizvodi razne vrste sušenog voća. Koja je tajna njegovog uspeha obzirom da se sušenjem voća bavi već više od 15 godina? Njegovu priču o malom porodičnom poslu donosimo na naš portal već do kraja nedelje.

U subotu 15.juna je održan najveći festival vojvođanskih Slovaka - 52. Folklorni festival Tancuj, tancuj u Gložanu. Manifestacija okuplja slovačka kulturno-umetnička društva iz svih krajeva Vojvodine. Festival je takmičarskog karaktera a po... Više [+]

U subotu 15.juna je održan najveći festival vojvođanskih Slovaka - 52. Folklorni festival Tancuj, tancuj u Gložanu. Manifestacija okuplja slovačka kulturno-umetnička društva iz svih krajeva Vojvodine. Festival je takmičarskog karaktera a počinje koncertom pevačkih grupa, nakog kojeg sledi defile glavnom ulicom sve do letnje pozornice na kojem će festival i zvanično biti otvoren. Ove godine se publici predstavilo 30 pevačkih grupa i 2 orkestra a na glavnoj bini je zaigralo 19 KUDova. Pored naših Slovaka, na festivalu su učestvovali i Slovaci iz Hrvatske. Onima koji žive u Vojvodini su Slovaci dobro poznati kao izuzetno vredni ljudi koji prave nadaleko dobropoznati kulen. Njihove ženske nošnje su karakteristične široke, zvonaste i savršeno uštirkane suknje raznih boja i vezova koje lete prilikom svakog okreta. Ko voli folklor, evo nekoliko slika koje su zabeležene prošlog vikenda. Uživajte. :)

Grad koji je pogodio Gložane u opštini Bački Petrovac početkom juna je naneo ogromne štete a maldi voćar i vinogradar Miroslav Lomiansky je sa nama podelio nesreću koja ga je zadesila. I prošle godine je prošao "kao bos po trnju" a obećane... Više [+]

Grad koji je pogodio Gložane u opštini Bački Petrovac početkom juna je naneo ogromne štete a maldi voćar i vinogradar Miroslav Lomiansky je sa nama podelio nesreću koja ga je zadesila. I prošle godine je prošao "kao bos po trnju" a obećane pomoći od države nigde. Ni tada a bogme ni sada. I ove godine je ista situacija. A šteta je stoprocentna. Priču o tome šta mu je sve "sravnjeno sa zemljom", koliko je uložio, šta se spasti može i gde je pomoć od države donosimo uskoro na naš portal.

Da li ste znali da je na teritoriji srednjeg Banata zasejano najviše suncokreta u čitavoj Srbiji? Opet taj isti suncokret izuzetno nepovoljno utiče na zemljište. Kako i na koji način otkriva iskusni južnobanatski ratar Jaroslav Holik iz Pad... Više [+]

Da li ste znali da je na teritoriji srednjeg Banata zasejano najviše suncokreta u čitavoj Srbiji? Opet taj isti suncokret izuzetno nepovoljno utiče na zemljište. Kako i na koji način otkriva iskusni južnobanatski ratar Jaroslav Holik iz Padine kod Pančeva u novom tekstu koji će na našem sajtu biti do kraja nedelje.

Martin Šarkezi je mladi ali iskusni pčelar iz Stare Pazove koji će nam otkriti kako je zapravo uplovio u svet pčelarstva i sa kojim se sve problemima susreo na svom početku. Jedan od problema sa kojim se suočio ove godine je i prevremeno cv... Više [+]

Martin Šarkezi je mladi ali iskusni pčelar iz Stare Pazove koji će nam otkriti kako je zapravo uplovio u svet pčelarstva i sa kojim se sve problemima susreo na svom početku. Jedan od problema sa kojim se suočio ove godine je i prevremeno cvetanje bagrema. Bagrem je došao i mesec dana ranije nego što bi trebalo. Koje su opasnosti po pčele kako je ova problematika u pitanju u novoj priči nam otriva naš sagovornik već sledeće nedelje.

Sunce je ogrejalo a približiva se i vreme setve prolećnih kultura. Jan Ljavko iz Padine kod Pančeva je iskusni ratar koji već decenijama seje kukuruz. Polako se priprema za ovogodišnju setvu a našim čitaocima otkriva njegovu "dobitnu kombin... Više [+]

Sunce je ogrejalo a približiva se i vreme setve prolećnih kultura. Jan Ljavko iz Padine kod Pančeva je iskusni ratar koji već decenijama seje kukuruz. Polako se priprema za ovogodišnju setvu a našim čitaocima otkriva njegovu "dobitnu kombinaciju" kada su u pitanju hibridi koje koristi već godinama. Pratite nas, jer do kraja nedelje donosimo novu priču južnobantskih ratara. :)

Gazdinstvo Hadrik iz Stare Pazove čini tročlana porodica koja se bavi povrtarstvom već više od 40 godina a proizvode i svoje domaće vino. Februar je već uveliko u toku a naši domaćini kušaju crveno vino iz sopstvene proizvodnje. U ponudi im... Više [+]

Gazdinstvo Hadrik iz Stare Pazove čini tročlana porodica koja se bavi povrtarstvom već više od 40 godina a proizvode i svoje domaće vino. Februar je već uveliko u toku a naši domaćini kušaju crveno vino iz sopstvene proizvodnje. U ponudi imaju stone i vinske sorte a berbu su završili tek krajem novembra. Najveći deo obranog grožđa su prodali na pijaci a kako su zadovoljni kvalitetom grozdova, više o tome čitajte u najnovijoj priči koju donosimo sa obronaka Fruške gore.

Svakog februara se u Erdeviku, malom slovačkom selu u Sremu organizuje tradicionalni Riblji bal koji je posvećen ribljim specijalitetima. Ova manifestacija ima tradiciju dugu već 60 godina i zato i ne čudi što smo u potrazi za receptom za n... Više [+]

Svakog februara se u Erdeviku, malom slovačkom selu u Sremu organizuje tradicionalni Riblji bal koji je posvećen ribljim specijalitetima. Ova manifestacija ima tradiciju dugu već 60 godina i zato i ne čudi što smo u potrazi za receptom za najbolju riblju čorbu posetili baš Erdevičane. Kuvar Miroslav Mocko sa nama deli svoje višedecenijsko iskustvo u pripremi ovog delikatesa a više o tome uskoro na našem portalu.

Šećerna repa je manjem procentu zastupljena u setvenoj strukturi atara oko Padine kod Pančeva. U ovom delu Vojvodine ima svega 5 proizvođača a ukupna površina na kojoj se gaji ova kultura je oko 70ha. Kakva je situacija sa ovogodišnjim prin... Više [+]

Šećerna repa je manjem procentu zastupljena u setvenoj strukturi atara oko Padine kod Pančeva. U ovom delu Vojvodine ima svega 5 proizvođača a ukupna površina na kojoj se gaji ova kultura je oko 70ha. Kakva je situacija sa ovogodišnjim prinosima i naziru li se subvencije obećane od strane države? Na ovu temu smo razovarali sa dvojicom ratara iz Padine, Pavlom Cickom i Martinom Dišpiterom. Detaljnije o tome za nekoliko dana.

U razgovoru sa naučnim saradnikom Instituta za ratartsvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr. Vladimirom Sikorom saznali smo kakav je rezime poljoprivredne sezone kada je reč o alternativnim kulturama. Koje se sve biljne vrste gaje na parcelama i... Više [+]

U razgovoru sa naučnim saradnikom Instituta za ratartsvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr. Vladimirom Sikorom saznali smo kakav je rezime poljoprivredne sezone kada je reč o alternativnim kulturama. Koje se sve biljne vrste gaje na parcelama instituta i šta se isplati gajiti pročitaćete u najnovijem tekstu koji će na našem portalu biti već sledeće nedelje.

Većina proizvođača je ove godine poselao pšenicu u optimalnom periodu za setvu - druga polovina oktobra i početak novembra. Kako stručnjaci iz PSS Zrenjanjin ocenjuju, većina ratara je zaista poslušala njihov savet i ove sezone je bilo jako... Više [+]

Većina proizvođača je ove godine poselao pšenicu u optimalnom periodu za setvu - druga polovina oktobra i početak novembra. Kako stručnjaci iz PSS Zrenjanjin ocenjuju, većina ratara je zaista poslušala njihov savet i ove sezone je bilo jako mali broj parcela pod rano posejanom pšenicom. Koja pšenica najbolje izgleda? Upravo ona koja je posejana kada su stručnjaci savetovali. U kakvom stanju se nalaze biljke i ima li razloga za zabrinutost po pitanju štetočina otkrivamo u najnovijem članku na našem portalu. Razgovarali smo sa dva stručnjaka i jednim proizvođačom. Ne propustite.

Povrtari u Staroj Pazovi su jako retki ali ipak se nađe par gazdistava sa višedecenijskim iskutvom. Jedno takvo gazdinstvo je porodica Hadrik. Anna Hadrikova sa suprugom i sinom već više od 40 godina se bave proizvodnjom povrća. Ove godine... Više [+]

Povrtari u Staroj Pazovi su jako retki ali ipak se nađe par gazdistava sa višedecenijskim iskutvom. Jedno takvo gazdinstvo je porodica Hadrik. Anna Hadrikova sa suprugom i sinom već više od 40 godina se bave proizvodnjom povrća. Ove godine imaju jedan plastenik zelene salate i jedan plastenik spanaća koje proizvode bez kapi pesticida i još manje veštačke prihrane. U ponudi imaju brojne plodove jeseni a tekst o njihovom iskustvu dolazi na naš portal do kraja nedelje.

Berba voćki se polako privodi kraju, ponuda kruške na našim pijacama je odlična a kakva je godina bila po pitanju roda kruške za voćara iz Slankamnskih vinograda, iskusnog Vladimira Fabryja saznaćete u novom tekstu koji dolazi na naš portal... Više [+]

Berba voćki se polako privodi kraju, ponuda kruške na našim pijacama je odlična a kakva je godina bila po pitanju roda kruške za voćara iz Slankamnskih vinograda, iskusnog Vladimira Fabryja saznaćete u novom tekstu koji dolazi na naš portal u narednih par dana.

Dani ludaje u Kikindi su za nama. Šta mislite koliko je težila najteža bundeva Radovana Zakića iz Kikinde a odakle dolazi apsolutni rekorder po pitanju težine i koliko teži? Ostavite svoju procenu u komentarima a mi vam ogdovore na ova pita... Više [+]

Dani ludaje u Kikindi su za nama. Šta mislite koliko je težila najteža bundeva Radovana Zakića iz Kikinde a odakle dolazi apsolutni rekorder po pitanju težine i koliko teži? Ostavite svoju procenu u komentarima a mi vam ogdovore na ova pitanja donosimo u najnovijem članku samo na našem portalu.

Koliki je značaj osnivanja i funkcionisanja poljoprivrednih zadruga najbolje pokazuje primer u Kisaču. U ovom malom selu, pretežno naseljenom Slovacima a nadomak Novog Sada, aktivna je njihova poljoprivredna zadruga. Zadruga okuplja brojne... Više [+]

Koliki je značaj osnivanja i funkcionisanja poljoprivrednih zadruga najbolje pokazuje primer u Kisaču. U ovom malom selu, pretežno naseljenom Slovacima a nadomak Novog Sada, aktivna je njihova poljoprivredna zadruga. Zadruga okuplja brojne stručnjake i pomaže poljoprivrednicima a pre svega voćarima da se uključe u proizvodnju, pomažući im da krenu "od nule". Jan Kolar iz Kisača je penzionisani granični policajac koji je, bez ikakvog prethodnog znanja podigao sada jedan od najproduktivnijih voćnjaka u ovom kraju. Priču o tome kako mu je to pošlo za rukom i koliki je zapravo značaj u tom poslu imala tamošnja zadruga, uskoro donosimo samo na našem Agroklubu.

Lepo vreme tokom ove jeseni možete provesti u šumi a tamo se krije jedna od naprepoznatljivijih drvenastih vrsta gljiva u Srbiji. Trud (Fomes fomentarius) je jedna od najpoznatijih i najrasprostranjenijih gljiva na našim prostorima ali i u... Više [+]

Lepo vreme tokom ove jeseni možete provesti u šumi a tamo se krije jedna od naprepoznatljivijih drvenastih vrsta gljiva u Srbiji.
Trud (Fomes fomentarius) je jedna od najpoznatijih i najrasprostranjenijih gljiva na našim prostorima ali i u svetu. Može se naći u šumama severne hemisfere, najčeća je na bukovom drvetu ali može da raste i na drugom listopadnom drveću. Lako je prepoznatljiva zbog svog neobičnog izgleda u vidu kopitaste strukture koja štrči sa kore stabla. Ova gljiva je uglavnom parazit, te inficira oštećena stabla i do biljnog tkiva dolazi preko polomljenih grana i pukotina na epidermisu. Inficirana stabla su krhka, lako lomljiva i kao posledica infekcije trudom, drvo se najčešće osuši.

Gljiva takođe može biti i saprotrofna, što znači da obitava i popadalo drveće dok ga u potpunosti ne razgradi. Nije otrovna ali nije ni jestiva. Posle određenog vremena, plodonosno telo vrste u potpunosti odrvenjava i tvrda je kao kamen. Nema otrovnih dvojnika. Pčelarima je izuzetno korisna a na koji način? Možete saznati u našem tekstu posvećenom upravo trudu. https://www.agroklub.rs/sumarstvo/izmedu-gljive-i-drveta-sta-je-trud/90799/

Sezona berbe kukuruza je već završena a dok ratari sabiraju i oduzimaju, ako ćemo iskreno - više oduzimaju nego što sabiraju - u novom tekstu samo na Agroklubu donosimo izveštaj i realno stanje na terenu u južnom Banatu. Razgovarali smo sa... Više [+]

Sezona berbe kukuruza je već završena a dok ratari sabiraju i oduzimaju, ako ćemo iskreno - više oduzimaju nego što sabiraju - u novom tekstu samo na Agroklubu donosimo izveštaj i realno stanje na terenu u južnom Banatu. Razgovarali smo sa iskusnim ratarima iz Padine, sela nedaleko Pančeva kako bismo saznali koji su se to hibridi kukuruza najbolje pokazali u smislu prinosa i kvaliteta. Jan Strehovski i Ondrej Hlavča su ratari sa preko 20 godina iskustva u poljoprivredi i ne pamte ovako lošu situaciju. U novom članku takođe prenosimo i njihova mišljenja kao i stav svih ratara koji se osećaju izigranim od strane države, duboko razočaranim i poniženim. Uskoro na našem portalu.

Da li ste znali da je Fruška gora jedna od prirodno najlipovitijih oblasti u Evropi? Procenat polena lipe u medu proizvedenom u pravom Nacionalnom parku u Srbiji se kreće i preko 90%, dok primera radi, lipov med proizveden u Nemačkoj sadrži... Više [+]

Da li ste znali da je Fruška gora jedna od prirodno najlipovitijih oblasti u Evropi? Procenat polena lipe u medu proizvedenom u pravom Nacionalnom parku u Srbiji se kreće i preko 90%, dok primera radi, lipov med proizveden u Nemačkoj sadrži svega 30% polena ovog drveća. Vrcanje lipovog meda je završeno a tim povom smo porazgovarali sa iskusnim pčelarom koji se ovim poslom bavi već više od 80 godina. Kako je gazda Slavko Hunjadi sa Petrovaradina u Novom Sadu pokrenuo prodaju lipovog meda koji ima oznaku geografskog kvaliteta? Uskoro u našem novom članku.