Šljivin smotavac sada napada osnovne sorte šljiva: Čačansku najbolju, Stenlej, Aženku, Čačansku rodnu, Valjevku, Požegaču i dr. Štete se uočavaju na plodu na mestima ubušenja, gde se primećuje kap smole, a po završetku razvoja gusenice se s... Više [+]

Šljivin smotavac sada napada osnovne sorte šljiva: Čačansku najbolju, Stenlej, Aženku, Čačansku rodnu, Valjevku, Požegaču i dr. Štete se uočavaju na plodu na mestima ubušenja, gde se primećuje kap smole, a po završetku razvoja gusenice se spuštaju do ispod kore na letnju dijapauzu. Ima dve do tri generacije godišnje, a najštetnija je druga generacija. Leptiri štetočine se prate feromonskim klopkama.

Plava lupina je za sideraciju ili zelenišno đubrenje, žuta lupina je za ishranu stoke i bela lupina za seme.

Zaraženi klasovi pšenice glavnicom i glavničava zrna pšenice.

Erinozna grinja vinove loze (simptomi na listu - lice i naličje). Izgled odraslih grinja (levo - dole).

Botrytis cinerea na grožđu vinove loze u poodmakloj fazi, što niukom slučaju ne treba dozvoliti.

Sočivo (levo) i Naut (desno) kao alternativne mahunjače, u izmenjenim uslovima klime.

U našim proizvodnim uslovima početak piljenja larvi cikada se odvija tokom maja meseca. Obično, tek ispiljene larve cikade Scaphoideus titanus uočavaju se na naličju listova vinove loze krajem maja, početkom juna.

PROIZVODNJA ARPADŽIKA I SADNJA CRNOG LUKA IZ ARPADŽIKA. P r o i z v o d n j a a r p a d ž i k a Setva semena za proizvodnju arpadžika je početkom marta. Na malim površinama arpadžik se proizvodi ručnom setvom na međurednom rastojanju 8 - 10... Više [+]

PROIZVODNJA ARPADŽIKA I SADNJA CRNOG LUKA IZ ARPADŽIKA.

P r o i z v o d n j a a r p a d ž i k a

Setva semena za proizvodnju arpadžika je početkom marta. Na malim površinama arpadžik se proizvodi ručnom setvom na međurednom rastojanju 8 - 10 cm, a na velikim površinama mašinski na rastojanju 10 - 12 cm između redova i 2 - 3 cm u redu. Posle 10 - 12 redova ostavlja se staza, širine 40 - 50 cm. Dubina setve je 2 cm. Količina semena iznosi 70 do 80 kg/ha.
Često se nakon obavljene setve izvodi valjanje glatkim valjcima, radi uspostavljanja kapilariteta u zoni semena.
Vađenju arpadžika pristupa se krajem jula ili početkom avgusta, odnosno kada su listovi počeli da žute. Vađenje je ručno ili posebnim vadilicama. Povađeni arpadžik dobro je držati 3 do 4 dana na suncu, a zatim vršiti čišćenje i klasiranje. Postoje tri klase: I - sitan arpadžik (7 - 10 mm), II - srednje krupan (10 - 15 mm), i III - krupan (15 - 20 mm). Prinos arpadžika iznosi: 8 - 12 t/ha.
Arpadžik treba čuvati na temperaturi 18 – 20 oC i pri vazdušnoj vlažnosti 65 - 70 %. Temperaturu ne smemo spuštati ispod 18 oC, kako ne bi došlo do jarovizacije arpadžika. Temperatura čuvanja arpadžika može biti od 2 do – 1 oC, ali nikako iznad 2 oC zbog pojave jarovizacije.

S a d n j a a r p a d ž i k a

Zasnivanje proizvodnje crnog luka iz arpadžika (male lukovice), još uvek se masovno primenjuje, naročito na manjim površinama (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2015.). Proizvodnja je sigurna, jer biljke brzo niču i dobro se razvijaju. Za sadnju se upotrebljava srednjekrupan arpadžik, prečnika 10 - 20 mm. Sadi se rano u proleće (početak marta), čim je moguće pripremiti zemljište. Sadnja se vrši u prethodno izmarkirane redove ili brazdice, blagim utiskivanjem rukom, nastojeći da se korenski deo arpadžika postavi prema dole. Ovako postavljeni arpadžik blago se prigrne zemljom, ukoliko ga pri sađenju nismo uspeli pokriti. Na većim površinama sađenje se obavlja specijalnim sadilicama, koje najčešće postavljaju arpadžik na 25 - 30 cm red od reda, a u redu na 8 do 10 cm. Ručno sađenje je na isto rastojanje. Dubina sađenja arpadžika je 2 cm.
Uzimajući prosečnu veličinu prečnika arpadžika od 10 do 15 mm, količina potrebnog arpadžika iznosi 500 - 600 kg/ha. Bitno je da arpadžik bude ujednačene veličine, odnosno kalibriran.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

NAČINI REZIDBE I DUŽINA LASTARA VINOVE LOZE. Prema rodnosti na čokotu razlikuju se dve vrste jednogodišnjih zrelih lastara: rodni i nerodni. Rodni lastari se po pravilu razvijaju iz zimskih okaca. Najrodnija su ona okca prvenstveno na jedno... Više [+]

NAČINI REZIDBE I DUŽINA LASTARA VINOVE LOZE.

Prema rodnosti na čokotu razlikuju se dve vrste jednogodišnjih zrelih lastara: rodni i nerodni. Rodni lastari se po pravilu razvijaju iz zimskih okaca. Najrodnija su ona okca prvenstveno na jednogodišnjim zrelim lastarima koji su se razvili na dvogodišnjoj lozi. Iz tog razloga se po pravilu u redovnoj rezidbi ostavljaju za rod jednogodišnji lastari koji su se razvili na prošlogodišnjem (dvogodišnjem) kondiru ili luku.
Lastari koji se razvijaju iz spavajućih pupoljaka su po pravilu nerodni i nazivaju se jalovaci. Pri osnovi lastara smeštena su tzv. uglasta okca od kojih je najviše po položaju najrazvijenije i naziva se crno okce. Crno okce se pri orezivanju ne uzima u obzir.
U zavisnosti od dužine orezivanja lastara vinove loze, razlikuju se kratki elementi – kondiri (kratki sa 1 – 3 okaca i dugi sa 4 – 5 okaca) i dugi rodni elementi – lukovi (kratki sa 6 – 8, srednje dugi sa 9 – 12 i dugi sa preko 12 okaca).
Dužina rodnih elemenata, odnosno broja ostavljenih okaca zavisi i od variranja rodnosti zimskih okaca duž lastara. Od osnove lastara rodnost se povećava i kod većine sorti najviše vrednosti dostiže u srednjem delu lastara da bi došlo do ponovnog smanjivanja ka vrhu lastara. Variranje rodnosti okaca duž lastara je biološka zakonomernost sorte koja se gaji.
U skladu sa biološkim osobinama sorte (ispoljavanja rodnosti okaca duž lastara) razlikuju se sledeći tipovi rezidbe:
1. kratka rezidba – pri orezivanju se ostavljaju samo kondiri ili kondiri i reznici,
2. duga rezidba – pri rezidbi se ostavljaju samo lukovi i
3. mešovita rezidba – u rezidbi se ostavljaju kondiri i lukovi.
Kratka rezidba primenjuje se kod sorti kod kojih su i najniža okca na lastaru dobro diferencirana i rodna. Prva varijanta podrazumeva da se u rezidbi ostavljaju samo kratki kondiri koji na sebi imaju 2 – 3 normalno razvijena zimska okca i svojstveno je za visokorodne sorte poput Prokupca i Plovdine. U drugoj varijanti ostavljaju se duži kondiri sa 4 – 5 okaca i ovakav vid rezidbe tipičan je za sorte Smederevka, Slankamenka, Vranac, Kardinal i dr. Na kondirima rezidba se obavlja na način da se viši lastar na kondiru reže na kondir za rod, dok niži lastar na kondir za zamenu sa dva zimska okca.
Duga rezidba podrazumeva da se u redovnoj rezidbi ostavljaju lukovi. U redovnoj rezidbi se za luk koji će doneti rod ostavlja prvi ili najbliži osnovi pogodan lastar na prošlogodišnjem luku. Tipični predstavnici među sortama koje zahtevaju dužu rezidbu su sorte Blek Medžik, Mikele palieri, Rkaciteli i Sultanina. Ova duga rezidba se primenjuje na sortama koje traže visoko stablo i koje su slabe rodnosti.
Mešovita rezidba primenjuje se kod sorti kod kojih su najniža okca slabo diferencirana i male rodnosti. Primenom mešovite rezidbe na čokotu se ostavljaju kondiri i lukovi. Kondiri se orezuju na dva vidljiva normalno razvijena zimska okca i nazivaju se kondiri za zamenu, dok je dužina lukova promenljiva u zavisnosti od sorte. U redovnoj rezidbi prošlogodišnji lukovi koji su doneli rod uklanjaju se do osnove, dok se na kondiru za zamenu od dva najrazvijenija lastara viši po položaju orezuje na luk, a niži po položaju na kondir sa dva okca za zamenu. Kako bi se obezbedio adekvatan rod, uz uvažavanje bioloških osobina i rodnosti sorte, pri rezidbi se ostavljaju lukovi različite dužine.
Sorte – Afuz ali, Muskat Italija, Traminac, Kaberne sovinjon, Merlo, Rizling rajnski i dr. sorte, iskazuju najbolju rodnost pri dužini lukova od 8 – 12 okaca. Sortama – Game, Game bojadiser, Burgundac crni najbolje pogoduju lukovi dužine 6 – 8 okaca, dok sorte – Sultanina i Rkaciteli najbolje rađaju sa ostavljanjem dugih lukova.
Pravilan rez je na način da lastare treba orezivati tako što se iznad poslednjeg zimskog okca pravi kos rez na 1,5 do 2 cm iznad okca. Kosina reza treba da je suprotna o odnosu na okce, a rez mora da bude ravan i gladak.
Valja napomenuti, da se suvišni lastari i jalovaci uklanjaju do osnove. Nepravilno uklanjanje uz ostavljanje „patrljaka“ (kratkih delova lastara) i velikog broja reznika neminovno dovodi do razvoja velikog broja lastara iz zaostalih okaca što predstavlja otežavajuću okolnost pri kasnijem izvođenju zelene rezidbe.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Priprema korena voćaka za presađivanje. Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Plan podizanja zasada jabuke. Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

ZASECANJE KORENA VOĆAKA. Ravnoteža između rasta i rodnosti se može ostvariti i zasecanjem korena. Da bi ova mera bila uspešna mora se kombinovati sa odgovarajućom rezidbom - duga rezidba i drugačijom agrotehnikom. Zasecanje korena se često... Više [+]

ZASECANJE KORENA VOĆAKA.

Ravnoteža između rasta i rodnosti se može ostvariti i zasecanjem korena. Da bi ova mera bila uspešna mora se kombinovati sa odgovarajućom rezidbom - duga rezidba i drugačijom agrotehnikom. Zasecanje korena se često primenjuje pri uzgoju jabuke pod protivgradnom mrežom, smanjiti vršni rast provodnice pre negoli dostigne visinu protivgradne mreže. Često posledice budu sitniji plodovi. I ovu meru treba prilagoditi lokaciji (zemljište, klima, navodnjavanje) i sorti (krupnoplodne ili sitnoplodne sorte). Korišćenjem čizel pluga, koren se preseca na oko 40 - 60 cm od stabla. Napominjem, ova intervencija se obavlja u maju ili u septembru u organskoj proizvodnji voća.

Preporuka je:
- mart-april, u slučaju kada je malo zametnutih cvetova (npr. alternativno rađanje) i kod krupnoplodnih sorti;
- sredina juna (posle T-stadijuma): u godinama dobrog zametanja cvetova i kod sorti srednjih i krupnih plodova (naročito ako nema mogućnosti navodnjavanja).
Tehnika i dubina zasecanja: 30 - 50 cm unutar međurednog prostora (sa jedne ili obe strane reda), a dubina zasecanja je 25 - 40 cm. Osim navedenog rezidba korena daje nam sledeće rezultate:
- utiče na smanjivanje alternativne rodnosti, te na diferencijaciju cvetnih pupoljaka - naime, rezidbom korena moguće je poništiti negativan uticaj plodova na diferencijaciju cvetnih pupoljaka i ostvariti redovniju rodnost;
- pridonosi stabilnijem i boljem prinosu;
- omogućava intenzivan rast žiličastog korena - apsorpcija Fe i Zn u samim plodovima jabuke nije u direktnoj vezi samo sa dužinom korena, nego i sa volumenom žiličastog korena;
- omogućava lakše usvajanje mineralnih hraniva (N, P, K, Ca, Cu, Mn, Zn, Mg), koji su neophodni za rast i razvoj biljke (ploda). Za obavljanje rezidbe korena koristi se oštri nož pričvršćen na radni organ traktora. Nož može biti ravan ili zakrivljen. Rezidbu korena, kao i nadzemnog dela, treba sprovoditi stručno i u pravo vreme, jer se pokazala efikasnim za smanjenje vegetativnog rasta, ali je zabeležen i negativni efekat na masu ploda i sam prinos. Naime, rezidba korena ne daje jednake rezultate u svim godinama. U principu rez korena dobro je sprovesti u godinama niže rodnosti, a veće bujnosti. Loše sprovedena rezidba korena (sprovedena u pogrešno vreme ili prejako) može imati za posledicu prejako smanjenje volumena korena, a time i prejako smanjen rast, veliki udeo sitnijih plodova, a može prouzrokovati i jaku mrežavost plodova. U sušnim godinama moguć je i stres od suše. U svakom slučaju potrebna je konsultacija stručnjaka i oprez da ne bi došlo do neželjenih posledica.
U konvencionalnoj proizvodnji, naročito u proizvodnji jabuke, kruške i trešnje jedna od preporučenih mera je rezidba korena, odnosno podsecanje žila korenovog sistema, slično kao u organskoj proizvodnji. Cilj ove mere je prvenstveno smanjenje bujnosti stabala, jer se redukuje apsorpciona površina korena, ali ona istovremeno doprinosi porastu diferenciranih cvetnih pupoljaka. Rezidba korena se može izvršiti sa jedne strane, ili ređe sa obe strane stabla u jednoj godini. Izvodi se, kao što sam naveo, pomoću specijalnog noža za podsecanje korenovog sistema, montiranog na traktoru i na udaljenosti 30 do 40 cm od korenovog vrata, kao i obično na dubini od 30 cm. Preporuka da se u konvencionalnoj proizvodnji voća izvede na samom kraju vegetacije (novembar) ili pred početak naredne vegetacije (kraj marta). Rezidba korena pred kraj intezivnog porasta mladara, tokom vegetacije, može izazvati negativne posledice koje se prvenstveno odnose na visinu prinosa i kvalitet plodova u tekućoj i narednoj vegetaciji. Ova agropomotehnička mera se danas najviše primenjuje u savremenim zasadima jabuke, trešnje i kruške.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Radi se o modifikovanom Župskom uzgojnom obliku. Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije