Axial One Selektivni herbicid

Broj 1 u suzbijanju divljeg ovsa i drugih travnih i širokolisnih korova u pšenici i ječmu.

Poslednjih godina u našim proizvodnim uslovima sve je izraženiji problem divljeg ovsa . Divlji ovas spada u najštetnije korovske vrste u ozimim i jarim usevima strnih žita. Divlji ovas se razmnožava semenom, mada je moguće i vegetativno razmnožavanje. Seme divljeg ovsa zadržava klijavost do 10 godina, a u nekim tipovima zemljišta i duže. Divlji ovas mehanički guši usev pšenice i ječma, oduzima biljkama vodu, mineralne materije, odnosno ugrožava im i nadzemni i podzemni prostor. Štete u prinosu su u zavisnosti od broja biljaka divljeg ovsa po kvadratnom metru, tako da u visokoj brojnosti mogu da smanje prinos preko 50 odsto.

S obzirom na štetnost ove korovske biljke, njegovu biologiju, način prenošenja, složenost u njegovoj kontroli, divlji ovas je predmet i zakonske regulative i na listi je karantinskih korova koji se ne tolerišu u proizvodnji semena.

Mere suzbijanja divljeg ovsa naslanjaju se na zakonske, agrotehničke i hemijske mere zaštite. Primena herbicida predstavlja veoma značajnu i efikasnu meru u suzbijanju ovog štetnog, karantinskog korova.

Naša preporuka je primena herbicida Axial One, selektivnog herbicida na bazi dve aktivne materije (pinoksadena i florasulama).
Važno je istaći, da je primena herbicida Axial One bezbedna od pojave dva prva lista (jesen) do stadijuma drugog kolenca uključujući i njega (proleće).

Vreme primene herbicida Axial One predstavlja njegovu veliku prednost, s obzirom da divlji ovas razvučeno i neujednačeno niče tokom vegetacije, tako da se njegova pojava često poklapa sa kasnijim fazama razvoja useva kada se uobičajeni herbicidi ne preporučuju.

Pored divljeg ovsa (Avena fatua), selektivni herbicid Axial One obezbeđuje potpunu i dugotrajnu zaštitu od muharika (Setaria spp), ljuljeva (Lolium spp), mišjeg repka (Alopecurus myosuroides), slakoperke (Apera spica-venti), kao i najznačajnijih širokolisnih korova kao što su mišljakinja (Stelaria media), bezmirisna kamilica (Matricaria perforata), gorušica (Sinapis arvensis), broćika (Galium spp), hoću-neću (Capsella bursa-pastoris), bulka (Papaver rhoeas) i drugih korova koji su prisutni i štetni u usevima pšenice i ječma.

Za sve dodatne informacije kontaktirajte sektor "Agronomija" kompanije KITE DOO:
📱Severna Bačka: 062 8015 892
📱Severna Bačka i Severni Banat: 063 291 312
📱Zapadna Bačka: 069 1022 979
📱Zapadna Bačka i Južna Bačka: 063/563 891
📱Srednji Banat i Južna Bačka: 069 2010 047
📱Srednji Banat i Centralna Srbija: 069 1022 113
📱Južni Banat: 063 86 57 728
📱Srem i Mačva: 063 291 389

https://www.kitedoo.rs/
#kitedoo #AxialOne #agronomija