Pet odsto razlike u svarljivosti vlakana znači plus ili minus jedan kilogram mleka. Znajući to, imate mogućnost značajno da utičete na produktivnost i profitabilnost proizvodnje na svojoj farmi. Zato proverite sve parametre, kako biste imali prave zaključke za buduća spremanja silaže, poruka je stručnjaka stočarima.

Kada vlakna stignu do buraga grla, gde fermentiraju najvećim delom u prvih 48 sati nakon hranjenja, jedan deo pretvoriće se u sirćetnu kiselinu koja je osnova za proizvodnju mleka i mlečne masti, ali drugi deo vlakana neće biti probavljiv. Taj deo će se izbaciti preko balege. Poenta je proizvesti silažu koja će imati što manji procenat neprobavljivih vlakana. To se može postići pravim momentom siliranja, a kako to odrediti?

"Optimalni trenutak siliranja kukuruza za silažu zavisi od cilja farmera, ako je cilj obezbediti dovoljno hrane - optimalni trenutak će biti kada je najveći prinos biomase, a ako je cilj kvalitet - optimalni trenutak je kada je biljka u optimalnoj fazi razvoja da postignemo visoku svarljivost vlakana i visoku koncentraciju energije, a kod trava i poželjan sadržaj proteina", pojasnio je dr sc. Manfred Šenleben iz kompanije SANO. Kad smo upitali, koji se to hibridi odlikuju najvećim procentom svarljivih vlakana, za Agroklub su rekli da najpre moramo da analiziramo koliko nesvarljivih vlakana ima u silaži u zavisnosti od upotrebljenog hibrida, pa na osnovu toga odlučiti koji ubuduće sejati.

"Pet odsto razlike u svarljivosti vlakana znači plus ili minus jedan kilogram mleka. Znajući to, imate mogućnost značajno da utičete na produktivnost i profitabilnost proizvodnje na svojoj farmi. Zato proverite sve parametre, kako biste imali prave zaključke za buduća spremanja silaže", nagovestio je Šenleben i dodao da to proizvođači mogu učiniti u SANO laboratoriji.

Više na: https://shorturl.at/iGTUW

_{Fotografija: Julijana Kuzmić}